Clandestine

Clandestine II

       Sinoćni tajni sastanak kluba ljubavne pesme desio je  nakon što je društvo otišlo u provod i odnelo ugrožavajuće okolnosti po ljubavnike. Da nas otkriju ostavljujući nas  same.
 Pustili smo ljubavne pesme o novim počecima, druge, nove,  umesto ljubavnih pesama o starim krajevima. Iste, prigušene.

Stihovi bi je privukli do mojih ledja, na rame, u osmeh koji je pozivao na ples. Plesali smo uz usputne povrede, saplićuči se se zagrljeni na krevet u melodije sa ivica plesnih podijuma.

      Nezasito smo osluškivali kraj sastanka,ono što ne zavisi od prenesenih  laži pristalih na ucene.

Jutro je došlo sa zvukom crno belih filmova ,drugačije ,besano.

Ona je tajni  član tajnoga kluba. Najtajniji.

Jun

Clandestine III

Recimo, doppelganger je nazvao tu  pesmu glupom. Jeftinom. Setnom.
Juce  sam je  video  nakon devet dana . Mislim da sam zakasnio . Ako sam bez  izbora vidi se ,ne recimo.  Ljubavni pokloni su dragoceni i bole . Bolje je da se ne vidjamo. Reći  ću joj ako ikada dodje, da ode zauvek.
 Pesma je ljubavna ,  i znamo je oboje u izostalim i  suvišnim rečima , na vratima sobe u hodniku 

Jun

Kosooka

Kosookina soba je prazna danima. Mimoilazimo se.Prepoznam da svrati u stan po malim promenama koje napravi u neredu njenog uvek otvorenog garderobera.Tako je uvek kada pronadje novoga ljubavnika. Vidjamo se u prolazu dok menja majicu ili odnosi knjigu i tada se obično povlačim pred njom  Znao sam da je nasla novog decka.  Pre bi se šalili na njihov račun ali zadnjih nekoliko puta kada bi se videli našla bi način da skrene teme . Zakasnio sam , i usput propustio da primetim da su nežnost koju je izazivala u meni i neobjašnjiva odanost  prerasli u nešto više .Neko i nešto bi je odvukli  ispred mojih obzira.Kada bi se vratila ,a uvek se vraćala,spavala bi dugo budeći se u preboljena osećanja i rado mi pomagala oko skulptura koje pravim ne dopuštajući mi da ih nazivam bezvrednim,igračkama za decu.Pričali bi dugo, o ljubavi, o životu, o nama ...Smatrala me da sam nesrećan ljubavnika,misleći da je moja loša sreća sa ženama u  višku  opreza.

„Neodlučan si „ promrsila bi mi u kosu pre nego što bi zatražila preporuku za čitanje.Ja sam mislio kako sam tužna budala na neki prirodan način ali i da volim da se ponekada tako osećam.

Sada je bilo drugačije,pronalazio sam se da razmišljam o njenim kolenima bezuspešno pokušavajući da ih oblikujem  u sećanju. Gledao bi u njene cipele koje su je izuvene čekale u ormanu.
 Sada mi je nedostajala. Prazan stan je postajao tesan.

Lutao sam sve češće odlazeći na krajeve grada, nečesto se vraćajući  iz tuče koju sutradan nisam mogao da opravdam.

Sada je bilo drugačije.  Alkohol me nije oslobadjao, 
 tek zaboravljao,rastuživao.Nisam verovao u glasine koje  su mi njeni  nazovi prijatelji prenosili . Branio sam je i razdražen odgovarao da je heroin za koji su sumnjali da ga uzima sa svojim novim ljubavnikom   izbor romantika  ilinemao strpljenja ne verujući da bi se kosooka upustila u njegovu smrtonosnu  motoristiku znajući za njene velike planove sa školom, ali ostajući sam plašio sam se da bi je privrženost i ljubav  koju sam osećao da može da da  odveli do kraja sveta i nazad  pa i sa heroinom kao usputnom stanicom.

Dvadesetpetog dana od našeg poslednjeg vidjenja vraćajući se u stan  kasno u podne pronašao sam na njenom stolu  papir sa otkucanom  stihovima  , ljubavnu poeziju , njoj posvećenu . Zavideo sam mu. Zamišljao sam je radosnu i srećnu. Ja nisam bio radostan.Hteo sam da budem.

Opržih ruku dok sam gasio cigaretu . Odgurnuh  pikslu koja se razbi u grubu parčad lomeći  jedan od radova   čiji mi se koncept  učini beznačajnim pred stihovima koje sam i dalje držao u ruci. Bezvredni ćorsokaci . Uništio sam ih sve slagajući ostatke  u sistematični  otpad . Namera da se iselim  i pokušam da je zaboravim se pojavi i prože  me duboko ,ali dok sam preletao po njenim fotografijama iznad stola znao sam da to necu uciniti. Mislio sam da sam kukavica, ali sam uprkos svemu  želeo da je vidim, poslednji put.

 Njena prijateljica sa posla  kojoj sam zabrinuto sasuo u telefon izmišljene razloge zasto mi je bila potrebna neizostavno mi saopšti adresu negodojuci kako stvarno to nije polisa radnje ali ona je naglasila da bi ti mogao zvati i da mozemo da ti je kazemo
"Ali ja i dalje smatram da su to krsenja pravila kluba" 
 Adresa je bila na deset minuta hoda od stana koji više nisam zvao našim .Učinilo mi se da sam prebrzo i uzaludno stigao , zadihan , ne znajući svoje namere.Zatvorena ulazna vrata me podsetiše da ja nemam prava na nju ,da ih nikada nisam ni imao .Njene me oči ponovo počeše da opsedaju. Naviruci misli su sledile jedna drugu o nedovršenim krajevima i da ih takve i zaslužujem. Ruka na kvaci gubi se u huku  sa ulice i pre nego što sam se osvrnuo da pogledam ima li nekoga ko bi bio svedok moje naprasitosti  bio sam iza njih. Lift je se  tresao prizvukom kante dok me je nosio gore. N a poslednji sprat. Stao je uz podrhtavanja. Izvukao sam se iz lifta sa olaksanjem. "besmisleno". Bolela me je svaka misao na nju. Sedoh na stepenište do njihovih vrata i zapalih cigaretu osluškujući tišinu iza njih. Polumesec iza vrata svetlarnika koja su vodila na terasu bacao je dovoljno svetla da se osetim otkrivenim i krivim. Otvorio sam ih da posegnem za srpom . Vrata su bila otvorena .Svežina me zapahnu. Uski balkon se  nastavljao na spoljne zidove soba  stana. Prozori su bili okrenuti ka balkonu i kroz njih se moglo videti unutra Pomisao da je tu me je vodila niže do kraja balkona
Sve je odzvanjalo u meni da će biti kraj ako ih vidim ocekujuci da ih vidim. Suvišno u noćnoj akustici.Pri kraju balkona iza para prozora nazreh krevet  u kome sam je prepoznao videvši kako leži .

Iza u dvorištu ,u daljini odjeknu bačena razbijena flaša  koja podiže usnule ptice iz krošnji uz graktavo, nesnono glasno negodovanje. Ka, ka, ka ,ka . Kosooka se naglo podiže u krevetu dok su ptičja krila udarala jedna od druga. Refleksno krenuh unazad da me ne vidi gubeći ravnotežu na preniskoj ogradi. Leteo sam . 

Konačno lak .Svetla  visoko gore se upališe.Kosookine oči  nahrliše .

 МАЈ .