N.N.

                                                    ...ako vire crvi,  ja sam prvi...
                                                                                                         


Oduvek je tako bilo postavljeno u somotskom sivilu. Pronaći će se način, vode se ratovi za teritorije praznina u ljudima- koje su učinjene tržištem-koja najviše preziru i neodoljivo su im privučeni oni uronjeni u njega u mrežama ispletenim od surogata  njihovih nedostajanja i neizbežnih dobavljača. Preteško je gledati iza takvih vrata, izmedju redova pesama, a to su još samo glasine oko tvoje glave koje dolaze pre tebe.
Nisu mentalna bolest i njeni krajnji ishodi  za kojima uzdišu nespremni bolji kraj otići im kada su šanse promenjene na velikom beogradskom radiju, kada pevaju zajedno sa tobom.
U tikovima obzira velikog O odvijaju se opruge odgovora života nanizane već prema ulogama u kabaretskom previranju zasluženih. Bez obzira na pomoć prijatelja njihova lepota i inteligentnost skupljaju se pred crnim svetlom usamljenosti, preteške praznine.
Poveden i neutišan pod svojim crnim svetlom neverice drzim telefon  , ali nepruženom drugom šansom upitan odgovorio bih drugačije.
Sa  stranica

.....krila......rukavice.....lokomotive. Na krilu rukavice lokomotive  . Obučeni operateri  neće shvatiti izostali poziv .

Dugovečni oprezi čuvara besne buke koja je gospodarstvo malih kraljevstava i odjek hvalisavaca smisliće laži o crtanim filmovima u motelima . Zaboraviće . I neće se nikad više setiti .

Čuvaj se !