Kornjače

Ja nisam setan za mestima.Za vremenom. Oni su jednostalno.Oni ne postoje.A jedino su mi oni ostali.Mene sećanje na ljude, njihove fotografije, portreti koji iskrsnu a tu su bili oduvek mrse u lavirintima koji su od nepovratnog za kojim nisam stigao, za kojim nisam pošao, a koje tako jasno vidim zauvek na daljini jednog rukohvata neispružene ruke, događaje kao rukom odnešene.  Ja... bojim se da je ova visokogradnja kula od oblaka,  bojim se da sam i sam od oblaka, i da padaće kiša, i da će kiša prestati i sa njom prelesti oblaka  na kome se obrve talasaju, usne samo što nisu pustile reč.

Sandra bi dodala kako je Slobodan imao veliki nos