(alternativna verzija)
Rknrl je željan publike i pored nas koji odlazimo na probe i pronalazimo adrese zabačenih klubova. Ideja je da poruka stigne nepodeljeno do onih kojima je namenjena i da uznemiri one koji ugrožavaju prve.Nekako je došlo do zamene mesta u publici. Nekako je se desilo da su oni koji su trebali da se zabrinu pomislili da su poruke namenjene njima, nekako je se desilo da su deca svojih roditelja poželela više nego što su mogli da im pruže roditelji koji su ih postavili na upravljačka mesta u svojimnašim preduzećima, čuvši za drugačija uzbuđenja koja su morali doživeti, koja im roditelji nisu mogli priuštiti poželela da pokažu da i oni mogu svirati pogrešno shvatajući roknrl, videći da se oko njega okupljaju devojke, počeli su da sviraju za njihove osmehe.I ovo je legitiman povod sviranju. Nije sve buka i bes, ali tu nije ni kraj.
Deca roditelja se nisu pobunila, zašto bi, pobuna nije jedini način potrage za identitetom, tražili su da im kupe instrumente. Kada su dobili instrumente to nije bilo dovoljno, preselili su se u prostorije za vežbu kulturnog centra kako bi bili bliži mestu gde se formirala nova scena. Pa bože najamnina prostora je prejeftina, a i gde drugo bi mogli da čuju ono što treba da sviraju. Medutim ovo niije bio dobar potez za njih, rokenrol je ionako sranje, većina barem, nove staze kojima je današnja omladina hodala nije se poklapala sa stazama onih cije su pesme svirali u svojima, koje su mislili da sviraju. Deca roditelja su ponovo otišla kod svojih roditelja i predložila im drugačiji biznis plan, u svojoj sujeti osmilili su da koncept u kojima će njihovi roditelji sponzorisati seriju koncerata Roksaurusa na kojima bi između ostalih i njihova deca imala priliku da nastupaju sa onima koje su smatrali vrednima, osvedočenim. Roditelji su inače stari tržišni igrači, marketinški pregaoci koji su u ideji koja im se ukazala uvideli mogućnost kojom će svojoj deci učiniti uslugu i kojom će ispod imena svoga proizvoda napraviti prostora za ono što rknrl odavno traži, da se čuje i vidi. Njihov proizvod mislili su logičan je izbor pića koje se ionako prodaje u hektolitrima na koncertima, njihov proizvod koji je unutra kada otvorite frižider, njegovom blagošcu oporog ukusa zakupljeni su TV minuti u kojima su pristali da ispod vašeg loga, pod vašom zastavom odsviraju svoje stihove. Ali nema veze rokenrol je ionako sranje uglavnom, bljutavog ukusa kao i vaše pivo. Jedini problem je što ce šarene oči sve više gledati u nošeno plavo i braon ako nisu prestale da se pitaju sta je se desilo sa njihovim rokenrolom.
Rknrl je željan publike i pored nas koji odlazimo na probe i pronalazimo adrese zabačenih klubova. Ideja je da poruka stigne nepodeljeno do onih kojima je namenjena i da uznemiri one koji ugrožavaju prve.Nekako je došlo do zamene mesta u publici. Nekako je se desilo da su oni koji su trebali da se zabrinu pomislili da su poruke namenjene njima, nekako je se desilo da su deca svojih roditelja poželela više nego što su mogli da im pruže roditelji koji su ih postavili na upravljačka mesta u svojimnašim preduzećima, čuvši za drugačija uzbuđenja koja su morali doživeti, koja im roditelji nisu mogli priuštiti poželela da pokažu da i oni mogu svirati pogrešno shvatajući roknrl, videći da se oko njega okupljaju devojke, počeli su da sviraju za njihove osmehe.I ovo je legitiman povod sviranju. Nije sve buka i bes, ali tu nije ni kraj.
Deca roditelja se nisu pobunila, zašto bi, pobuna nije jedini način potrage za identitetom, tražili su da im kupe instrumente. Kada su dobili instrumente to nije bilo dovoljno, preselili su se u prostorije za vežbu kulturnog centra kako bi bili bliži mestu gde se formirala nova scena. Pa bože najamnina prostora je prejeftina, a i gde drugo bi mogli da čuju ono što treba da sviraju. Medutim ovo niije bio dobar potez za njih, rokenrol je ionako sranje, većina barem, nove staze kojima je današnja omladina hodala nije se poklapala sa stazama onih cije su pesme svirali u svojima, koje su mislili da sviraju. Deca roditelja su ponovo otišla kod svojih roditelja i predložila im drugačiji biznis plan, u svojoj sujeti osmilili su da koncept u kojima će njihovi roditelji sponzorisati seriju koncerata Roksaurusa na kojima bi između ostalih i njihova deca imala priliku da nastupaju sa onima koje su smatrali vrednima, osvedočenim. Roditelji su inače stari tržišni igrači, marketinški pregaoci koji su u ideji koja im se ukazala uvideli mogućnost kojom će svojoj deci učiniti uslugu i kojom će ispod imena svoga proizvoda napraviti prostora za ono što rknrl odavno traži, da se čuje i vidi. Njihov proizvod mislili su logičan je izbor pića koje se ionako prodaje u hektolitrima na koncertima, njihov proizvod koji je unutra kada otvorite frižider, njegovom blagošcu oporog ukusa zakupljeni su TV minuti u kojima su pristali da ispod vašeg loga, pod vašom zastavom odsviraju svoje stihove. Ali nema veze rokenrol je ionako sranje uglavnom, bljutavog ukusa kao i vaše pivo. Jedini problem je što ce šarene oči sve više gledati u nošeno plavo i braon ako nisu prestale da se pitaju sta je se desilo sa njihovim rokenrolom.
No comments:
Post a Comment