Olimpijada

Uostalom ne vidim zasto bi se Beograd tako batrgao za raznorazne organizacije sportskih takmicenja,to ga vraca na mapu ,cuo sam objasnjenja,da ne kazem izgovore,ne vidim tu svrhu u juniorskom nadmetanju,jer  ove generacije nije potrebno impresionirati  grandioznoscu ne vidim zasto podsticati borbenost u deci,zazirem od  ritma u kome maloletnici prolaze  nekad pored mene.Pominju se organizacije novih igara,prezirem ih ,prezirem te vrhunske sportske uspehe,kako ce jedan record poboljsan samo nekoliko stotih delova sekunde pomoci nekome ko npr.  pliva  rekreativno,ili nekome ko uopste ne pliva,prezirem taj svetski vasar koji se oslanja na relikte borbene proslosti,na zastave pronosene u slavu  boga rata,podmuklog gospodara koji je trazio spremnost u onim vestinama koje su mogle doprineti borbi prsa u prsa,to je samo moderan varvarizam  opravdan velikom  ekonomskom dobiti,uostalom citat “zdrav duh u zdravom telu” je tako nesretno  izvucen  iz konteksta orandum est ut sit mens sana in corpore sano- pogledajte Stivena Hoking-,citat koji je  tako je lako zaboravio  boga kome  se moli  u ovom danasnjem hiperplasticnom dobu.
Kultura tela nije samo njegova izvajanost,ni izdrzljivost koji je jos jedan arhetip ljudske borbe koji govori kroz sav besmisao sporta,dok   misicna snaga svakako nije odraz zdravlja vec nivoa testesterona,telo je odraz duha.
Postoji jedna teza kojoj se protivim,da civilizacija   na svome napretku ima da  zahvali ratovima,ne to nije tacno ,ratovi nastaju iz ljudske gluposti,a tehnologija ratova iz ljudskog promisljanja, sto je mizantropija,to ljudsko nistavilo,mastovito u svome krajnjem sredstvu  to mozemo smatrati nesrecnim ljudskim izborom,neljudskim pre.