Nekritika

“Sestri Matter”

Više na ništa nemam  prava .Nemam prava na ovo što ću napisati .

Duše pticama nalik  se ne mogu držati niti zadržavati . Neka lete.Neplanirani trenuci   mogu  biti iznevereni, kradene sreće. Urušiću  sve  u tišini srca, kako ne bi bilo drugih povredjenih, osim tajnih za sve ostale, u svome kavezu. Izgubili smo više nego što bi ikada dobili.

Svojim  odlaskom nadahnula je beskraj  knjige koju sam hteo da uništim ne želeći da je čujem, da je slušam, o njenoj prebrzo izgradjenoj sreći, klovn, znajući da se jedinice i nule najlakše umnožavaju, tužan. Šampion  teške  kategorije, pročitao sam „Sestri Matter“ dva puta, u nokdaunu. Cказка моей жизни. Suvišan, treći čovek, treći da pročitam  knjigu, napraviću  nikome potrebne skandale. Književni i ljubavni. Suvišne i retke.

Antarktika se ne čini niti  dovoljno hladnom  niti dalekim mestom za pomirenja, jedinim  mestom na zemaljskoj kugli  koje  putnik , protagonista  svojim teskobnim i potištenim srcem nije posetio.  Zamke raznih podneblja , zamke nadahnutog narko turizma , nedovoljno   korišćenog  motiva u književnosti, ispostaviće  se ga ne odvode dole , ovakvi magnetizmi se ne trpe. Daleko su , duboke pustinje .

Po  diktatu magnovenja  putopis   je sagoren na dlanu ,priča sagorena u pesničkom prepevu filmskih sekvenci svih napuštanja. Knjige danas sve više liče na filmove, knjige koje su jednom bile kompletne u svojoj umetnosti ,u svojoj mašti danas su vizuelni brevijari ,sve više podredjene utiscima  naslikanog , zatečenog ,potezima  za koje se zaboravilo da su od hiljadu reči . Medjuvreme,  medjustranice ne nedostaju u trenucima  osamljenosti  karavana, pesničke su , u istinama sveta , u  vremenu koje  nema i koje je ucrtao u pisma, kadar  za kadrom. Ljubav ,poslednja avantura  koja ne priznaje  granice savremenog   sveta na dohvatu je ,osvojena  autorskim  pogledom, od magle i milovanja tamne kose, samo je avantura u svetu koji nema vremena ,u knjizi koja sebi nije dala vreme . Motivacije  izmiču ispred nejasnih razloga putovanja gubeći se u naizglednoj besciljnosti  jer razočarano srce ne pita za pravac , a opet jednostavne su , u brzim procenama opredeljene  jer ako putnik zastane put neće. Oni koji ostaju sami su krivi,oni koji ostaju pozadi spavaju  i neće videti svet ,oni  koji nemaju hrabrosti za zaplet  od živećih  snova  oni su glavni negativci romana, filmskim  žargonom rečeno, oni su neprisutni .

  Weltschmertz  čuva  godine  koje prolaze, njihova melodičnost je u  navodima, otpevušena  u  ašik sevdahu, prepisana sa stihova  ljubavnih pesama urezanih  u srcu.  

Putovanje bez  opravdanja, knjiga umetnički vodič  opravdana je umetničkim doživljajima utkanim  u  osećanja koja im  daju   lični pečat  i  nesakrivena  su   u knjizi . Znanjem, ukletom erudicijom  domaštana su  u pisanju.

Smrt današnjeg romantičnog putnika  je ispričana i predočena, priča nad pričom , ali  koji svet pronalazi u srcu koje ga je osvojilo ,ako mu treba opravdanje.

Nekritikom, ne želim da mu nanesem nepravdu .

Zaboravio sam  da  zaboravim,

na putu.

April 11                                                                       Beograd