Prokrastinator

Ekran svetli videodromski ,blještava svetlost me drži prikovanog za stolicu već satima .Kada ga izgasim pucketa trncima koji  se razleću po sobi scintigrafski  .Olakšanje je poput oseke poput raskidanja veze .Čelo me ne prestaje da boli,osećam izbijanje znoja ,krupne graške se slivaju niz slepoocnicu.Osvrćem se po stanu u kome zivim sam , jedan oko drugog vrtimo se .Očekujem da će se osvetliti .Svetluca .Ustajem i umivam se .Brada je narasla ,tri  dana stara  ,stavljam penu na lice ali spuštam brijač, ili četiri   ,sipam penu na dlan i utrljavam je u kosu ,ponavljam Dišanove zagonetke .Da li bi trebalo da obrijem obrve ?Da popravim frizuru ?Ne vidim garant .Više ne izlazim uveče,ne zagledam se u visoke prozore,u automobile na semaforima spremne da se odvedu u noćni zivot ,zivot preko mostova.Ne odlazim pored reke.
Vratim se u sobu .Ekran se upali sam .Nisam iznenadjen bar ne oči koje su privučene .Zaslepljujuća svetlost me talački savija .Približim li glavu osetim opipljivu fizičku privlačnost, lekovitu po  glavobolju koja se povlači u talasima  koji me miluju koji se upliću sa receptorima koji vibriraju u vrhovima prstiju prislonjenim na ekranu. Pucketanje ekrana cini da  više ne osećam granice ruci.Započnem rečenicu ,kucam reči za koje mislim da su reči koje ne prate liniju kore mozga do ruke, ruke koja sve vis  trni  . Ne pijem više .Osećaj je drugačiji ,ovi trnci ne žare .Čitam napisano,nule ili jedinice ,izbrišem nekoliko reči ,potražim neke od njih  na internetu,jedna reč me posebno interesuje ,potražim joj koren koji je u drugom jeziku ,jezikom kojim je  govorila  Silija kroz čiji sam grad prošao na putu koji sam prekinuo razočaran u preporučenu čistinu švajcarskog vazduha zatičući muzički festival , surogat orgija ,proslave beskorisne plodnosti .Prepoznajući njenu  fasadu ,njen prozor i u plavo obojene šalone ,oko kojih su se svili ženski aktovi koje je naslikao jedan od Klimtovih učenika ,nisam se usudio da je pozovem .Kako bih joj objasnio pijanstva ?Magle?Šaloni se nisu otvorili do noći do popijene boce vina do polaska .Fotografije njene ulice su prelepe ,boje trga noću su prigušene ,iste,plava i narandžasta se smenjuju razbijajući melanholični niz sivog neba nad krovovima.Silija nije tu.
Izbrišem rečenicu.Oči me bole ,teško spuštam kapke .Niko se više ne javlja,telefon ne zvoni .Nezasluženi bilans predanosti koje više  ni ne želim da približavam .Klikom vratim rečenicu  koja donekle ublažuje isijavanje ali je ponovo izbrišem .Ne shavtam je.Ruke se prosvetljuju u svetlosti ekrana .Fantazmi?List je beo ispred belog ekrana.Belo na belom,sve u svemu .Sve u svemu .
"Bela  boja je kombinacija svih boja vidljivog dela spektra"
Sve .Sve u jednom .Da li je bela boja  Bog ,vidljivi deo ?
"Da li je bela boja vidljivi deo Boga"
Internet nema odgovor .
Oči me sve vise  bole sve vise se  zamagljuju se u belo snežnom ,zastrašujućem,belom koje indigo boji u nebo,crvenu ženski miluje,razvlači crnilo .Bela  je samo nijansa.Bela je i dalje papir iza očiju.Sa naporom gasim ekran .U odsustvu beline soba se zatamnjuje kako je moralo biti u vizantijskim sobama .