Pitanje identiteta nije stvar izbora.Homoseksualci nisu izabrali da budu homoseksualci,rodjeni takvi ili ne .Identitet se utvrdjuje .Homoseksualni identitet se gotovo po pravilu utvrdjuje pojedinačno.Seksualno trasiranje je uvek pojedinačno ,za hetero ili homo orijentisanog pojedinca ,razlika je u tome što društvo olakšava razvojni put hetero populacije kroz njihovu afirmaciju uglavnom kroz obrazce bliske populizmu opravdane prevashodno interesom koji izvlače iz proste većine, zapostavljajući manjinsku grupaciju,ostavljajući ih same sebi na milosti sa svojim sumnjama, u kontradiktornosti sa okolinom, ostavljaju ih da se uklope jer ako ne imaće u koga da upiru prstom .Različitost traži potvrdu (prvi homoseksualac mora da je mislio da je polubog)ona je traži i pronalazi u primerima koji proviruju svoju glavu uglavnom u skrivenim naznakama u društvenim delatnostima obično kulturne provijencije koje još uvek nemaju hrabrosti da se jasno pozabave osnovnim pitanjem identifikacije,bar u ovoj od boga i kulture zaboravljenoj sredini .
Otkriveni homoseksualac je sam svoje otkriće,otkriće koje mu donosi pomirenje ,ako ne sa okolinom ono sa samim sobom .Malo je trenutaka u kojima čovek može sebi da sebi čestita ,ipse te noscum stoji nad svima nama ,ali identifikacija osnovnih ljudskih opredeljenja mora doneti olakšanje,ponos koji proističe je opasno samoljublje koje retko kada i koga ostavlja ravnodušnim ,jer samopotvrdjivanje je univerzalno ,prepoznato u manjinama ili u većinskim grupacijama .Gordost proističe iz uvidjanja posebnosti ali i zabrana očiglednog,zabrana koje seksualne manjine jako dobro poznaju,gordost je naposletku sećanje na žrtve .Gordi,homoseksualci , traže da pokažu svoje otkriće istome onome društvu koje ih je ostavilo na cedilu ,pokazuju se egzibicionistički i nabijaju mu svoj ponos pod nos kona;no oslobodjeni od straha u kojem su ih držali ,bez koga su uspeli da se izbore sa samim sobom ,poput bludne dece koja su se vratila da zauzmu svoju ulogu pročišćeni ,oni traže da se pokažu ,da iako različiti su isti .Ali ne ,društvo ne voli da mu se dokazuje da je pogrešilo ,ne zna šta da radi sa svojim greškama ,ne zna šta da radi sa vrcavim hodom,afektiranim govorom, prenaglašenošću ,jer sigurno u svoju moć priznaće greške samo retroaktivno ,ali će nešto kasnije u decembru netremice gledati u svoje vojne pitomce, stubove države sa kurčevitim D ,gledaće sa ponosom u taj homoerotski mak pod konac, gledaće na njihov beskorisni ponos i oni ponosni .Gledaće na oličenu predstavu snažne države ,a ponosne oči zamagljene su .
Vojnici ,milicajci,lekari,odela, deo su državnog aparata.Uniforme i vrata .Tačnije u pitanju su individue koje su podredjene uniformama .Individue koje su se odrekle dela indiviualnosti podnošljivo prihvatajući žrtvu ,poništavajući je i tako se svodeći na objekte koje društvo koristi, individue koje su svesno prihvatile instrumentalizaciju u državne objekte, dakle svesno se pretvarajući u stvari. Nije ni čudo što je SF žanr prepustio medicinu, ratove a o industriji da ne pričamo ivideo je u robotima, beživotnoj inteligenciji ,krajnjoj proračunosti i njenoj efektivnosti koja im je na kraju krajeva i krajnje ishodište. Sva ta odela dakle na naposletku postaju stvari, ali stvari koje poseduju izvesne moći što ih čini fetišima.Identiteti koji su podredjeni fetišima nažalost identifikuju se sa njima. Vojnik je vojnik pre čoveka, lekar je lekar pre svega, milicajac uvek ostaje (glup)milicajac. Autoriteti, bez identiteta, po Filipu Koru piscu zbornika kempa, tako izloženi su ogoljeni i to je ono što ih čini seksualno privlačnima, njihova nagost, a upravo se privlačnost uniformi toliko puta osvedočila i u seksualnim fantazijama hetero grupacije, luduje se za medicinskim sestrama, i staro i mlado, i bolesno i zdravo, a ne samo u podrazu,evajućim fantazijama seksualno opredeljenih manjina koje bi se ispoljile u potpunosti i to kao svojevrsni oproštaj ove grupacije institucijama koje su ih (ne)posredno proganjale u slučaju da je parada ponosa evoluirala u svoje evropske pandane parade ljubavi , videli bi razumevanje za fetišistički oportunizam države ,preobučene homoseksualce u pajkane golih dupeta,vojnike koje se medjusobno ljube i mašu ,mašu .
Iako ne smeju osuditi neutemeljeno u zakonu ,jer homoseksualnost nije niti zločin niti prekršaj, gradjani države koji ispoljavaju homoseksualnu opredeljenost ne mogu biti osudjeni od strane države i njenih objekata, ali fetiši i fetišisti kao emanati države često se proglašavaju državom, ne razgraničavaju svoje stavove od državnih te svoje privatne stavove (ne)slučajno iznose šaljući signale paradržavnim udruženjima i organizacijama spremnim da osude jer ove grupacije ne vide državotvoritelje u zakonima,oni vide zakone u državotvoriteljima.Ovi dušebrižnici naime bdiju nad krhkošću porodice, jer postajemo društvo samaca, udovaca.Krhke porodice koja ne može da se održi ili se održava na jedvitim jadima, porodice sa premalo mogućnosti koje država sa kurčevitim D ne može da stvori. Porodice koja ne može da se identifikuje, koja ne može da se ostvari ne stižući u porodicu u kakvu zaslužuje da stigne. Pojedinac većinske populacije tako ne uspeva da postigne zadovoljenje, ograničen prepoznatom željom za ženom\muškarcem i stvaranjem porodice odlaže ili se odriče stvaranja zajednice do nekog boljeg trenutka jer je frustiran nemogućnostima da ih stvori i zadovolji, ne stižu u nju bivajući na ivici života u trci sa njim ne zastaje da živi, ne zastaje jer ako stane izgubiće sve manje šansi koje ima, izgubiće vreme koje je glavni ministar u crkvi novca . Pojedinac živi pod stresom, često se pitajući i sa pravom zbog čega je kažnjen ,dok su homoseksualci na drugoj strani naučili da žive sami što iz straha neprihvatanja njihove različitosti što iz nemogućnosti da pronadju sebi slične bivajući marginalizovani od društva, bivajući suočeni sa kaznom osporavajućeg društva.
Kazna svakako traži utehu.Hetero pojedinac koji polako gubi veru ,neostvarenih težnji koje oseća kao prirodne ne pronalazi im ostvarenje. Ne pronalazi održive vrednosti jer ne može da ostvari osnovne potrebe neminovno klizi ka nihilizmu koji sve dovodi u pitanje, nezagledan u sebe ocenjuje okolinu prevashodno kroz ostvarene pojedince koje ekskluzivno smatra materijalno bogatim još uvek smatrajući sebe ispravnim jer siromašan nije imao prilike da pogreši, nisu mu pružene u društvu sa kurčevitim D. Siromaštvo ubrzava korak i gundjavost, utehu pronalazi u istomišljenicima, saplemenicima kivnim na svet (Kostantinovićev svet) kivnim na različitost, hedonisti u suštini svoga bića, neostvareni, neidentifikovani i kao takvi samozadovoljni opravdavaju se ispaštajući se nepruženim prilikama, ništa nisu usvojili kao sopstvenu identifikaciju osim mitomanskih ideja na tragu pogrešno interpretirane istorije krive sebe samo za jednu stvar, za neuspeh u crkvi novca u kojoj je greh ne uspeti . Postepeno ovaj pojedinac zamenjuje teze i svoj neuspeh počinje smatrati grehom kojega je država sa kurčevitim D svesna, ali koja ne daje oprost, koja ne stvara oprost u svojoj crkvi novca, ali kako je glasački potentan to ga treba držati na udici , držati ga na obećanjim da će postići taj raj na zemlji ali za koji ona nije sposobna da stvori prilike, i tako zamenjenih teza ih ostavlja u trci za nebo u strahu od greha, grešne da utehu pronadju ne u Bogu, jer u trci života nemaju vremena za kontemplaciju o milosrdju, ljubavi, oproštaju, večnosti bivaju upućeni na državnog interpretatora božjih poslova, ne da pronadju Boga nego da bi progutali religijski sedativ, koji im spušta krst na ledja, tešeći ih iskupljenjem , jer ono je za siromašne u za njega nedostižnom zaživotnom blagostanju , dakle tešitelji idealima ali ne bilo kakvim nego idealima koje on poštuje, idealima plemena,vanvremenskim i nedostižnim crkva na ove nesrećnike spušta svoj krst zamenjujući fetiš novca fetišem krsta .
Kazna traži utehu ,kazna traži njeno osporavanje jer nisu sve kazne zaslužene .Borbeni pripadnici većinske populacije rešeni da ostvare blagostanje u svome vremenu , još uvek u svojim najboljim godinama pronalaze istomišljenike ,borci, ostavljeni i prepušteni svojim prilikama , lako ih pronalaze u identifikaciji sa grupama koje podstiču njihov ponos i opravdavaju njihovu borbenost dižući ih i podstičući anahronim idealima veličine ,zaklinjanjem na njihovo ostvarenje kroz surogate porodice,kriminalne i navijačke grupe , pandane vojnih formacija koje su im nedostižne što zbog odsustva discipline što zbog kriminogene prošlosti ,ovakvi pojedinci priključuju se isključivo muškim grupama zaklinjući se na vernost nad grobovima i grbovima (Idioti su i boje učinili fetišističkim)
Tako je fetišistički korpus oformljen. Jedna šetnja je šansa koju kurčevita država ,reći će,nikada nije pružila korpusu . Kamenice će obezbediti nepoznata pravna lica.
No comments:
Post a Comment