Belina hronike

Tek  je  pola tri i ništa više ne radi .Raspust je .Rade nas nagovara da krenemo .Hvali se ćaletovim BMW-om . Jelena se svidja ideja , hoće da ide, i ostali takodje . Jelena me izaziva , govori  da i ja podjem iako zna da treba da vratim automobil. Ali ,baš me briga za automobil, za ćaleta, ujutro će ionako biti svejedno kada sam vratio mercedes. Idemo. Uzima me za ruku i doziva Pedju i  Dejana sa nama. Pedja nas opominje da stanemo kod pumpe da uzmemo još pića . Izvan grada, na magistralnom putu Jelena mi spušta ruku na koleno i govori  da ubrzam ,da preteknem Radeta .propinju se kroz prozor  i dobacuju nam iz BMWa kada ih obidjemo . Stigli smo za sedam minuta. Možemo i brže . Drugi automobili nam trube na raskrsnici pred gradom .Neki  u fordu na suprotnoj raskrsnici, turiraju i dobacuju nam hladne poglede .Crveno je.Ne obazirem se. Nisu vredni pažnje .U retrovizoru vidim kako se Radetov automobil približava, ne smanjujući  brzinu prelazi u drugu traku ,neće se zaustaviti, prošavši u ostoj brzini dok smo trebali da krenemo ostavljajući  one u fordu  da se okreću. Gore u gradu ,na brdu Rade je  parkiranan niz ulicu   ispod diskoteke.Glavna ulica je popunjena ljudima koji su se smestili ispred  . Diskoteka je   Dole je vruće i pića nisu hladna .Muvamo se ispred šanka .Nikome od nas se ne svidja unutra .Pedja i Milica  nasumično imitiraju  goste  . Rade daje znak Jeleni da  ga prati .Izlaze jedno za drugim .Znam gde ću ih naći. Sačekam da  društvu stigne piće u koje dosipaju naše.Otpijem gutljaj i izgovorim se odlaskom  do toaleta. Sustižem ih na izlazu iz diskoteke. Jelena ga je obuhvatila oko struka na stepenicama i nešto mu šapuće u uvo. Dozivam ih  .Pozivaju me sa njima .Jelena ne voli da to radi u toaletima, govori nam  kako se devojke ne kriju u kupatilu. Iza diskoteke jedino se basovi probijaju u noć i  udaraju u zid.na koji smo se naslonili  Početak  je juna  i sveže je .Zid je hladan kada se naslonimo na njega .Rade izmišlja imena zvezda dok vadi plastičnu kesu iz unutrašnjeg džepa  teksas  jakne. Kupiće Jeleni zvezdu, platiće da se zove po njoj. Izvlači gomilice kokaina na ivici kreditne kartice . Rade nas opominje da se ne smejemo. Trnim dok   nebo sa zvezdama počinje  da se pokreće u širokim naletima žutog. Jelena spušta ruku na moje rame i prelazi njome po mome vratu. Rade nam  još jednom  prinosi karticu  .Jelena mu se okreće  .Rade je mazi  i ljubi po vratu koji ona izdiže prema meni .Spuštam joj ruku na stomak i nižei.Spuštam joj ruku na gaćice gde se sretnem sa Radetovom rukom. Jelena nas odgurne a zatim hvata za ruke i povlači nas da se vratimo unutra gde nas vodi pravo na podijum. Igra sa obojicom dok prelazi rukama preko svoga tela koje izvija   izazivajući nas da joj se približimo da bi nas potom bezobrazno odgurnula .Igra se  . Društvo nam se priključuje . .Ne odgovaramo nikome  ko  nam prilazi  .Izgovaramo se bukom  .Aleksa nas poziva da svratimo u njegov separe. Gadi mi se njegov osmeh .Od sledeće jeseni ovi ljudi ionako više neće biti važni, biće daleko . Pedja nas poziva da krenemo, roditelji su mu na moru i poziva nas kod njega. Nikog drugog ne bi mogao da vidi.Prihvatamo i ubrzo izlazimo  .Napolju se magli plava boja .Svanuće do kuće.Ubrzo smo u kolima . Na raskrsnici automobili nam  stoje jedan pored drugog .Jelena mi dobacuje poljupce iz BMW-a.Crveno je. Pritiskam gas, mercedes reži .Rade mi uzvraća. Na zelenom polazimo uz škripu koja zaglušuje muziku.Sa zadnjeg sedišta navijaju.Pravina pred nama je otvorena i put je prazan.Automobili su nam tik jedan do drugog.Četvrta.Rade je ispred mene za polovinu dužine .Peta .190 .Rade me pretiče u potpunosti .Usporavam promicanje gradskog osvetljenja . Radetov automobil  zamiče  za nepreglednom krivinom . Nije smanjivao brzinu.Uživao je u pobedi.Svetlo koje je osvetljavalo krivinu  se naprečac ugasi.Kada bi se sada setio lekcija o elektromagnetnim poljima .Posle krivine sam nastavio u punoj brzini .Rade nas je ionako ostavio .Neće usporiti, ne sa Jelenom u kolima. Hteo sam da ga stignem. Posle sledeće krivine  ću ga preteći na ispustu puta, to neće očekivati. Na putu nema nikoga ,noć je već na izmaku.  Na izlazu iz krivine  smo zanemeli .Stotinjak metara niž BMW je ležao izvrnut  na krov. Zurio sam netremice brzo se približavajući  . Sa zadnjeg sedišta su panično povikali, da usporim ,stanem , hvatali su me otpozadi remeteći me .Jedva sam održavao kontrolu nad automobilom. Točkovi odskočiše preko prepreke, sablasno gazeći preko tela, znao sam da je telo ,samo je ono tako tupo moglo da  odgovori . Zaškripah kočnicama stajući posle desetak metara. Nisam smeo da pogledam u retrovizor. Plavetnilo jutra  se belelo .Sa zadnjeg sedišta povikaše da Jelena leži na putu. Iza nas. Da se ne pomera .Poiskakaše iz kola. Stezao sam volan .Bio sam na ivici kože. Izvan. Naposletku pogledah u retrovizor, ne videći ništa osim beline. Nije postojalo  ništa.Pozadi ,niti napred. Praznina je sve poništila Upalio sam automobil i zaglušio nesnošljivu buku iza automobila koju su pravili bespomoćni da išta drugo urade .Ubacih u brzinu .Automobil je poskočio ,zverski, iz sve snage. Prodjoh pored Radeta koji se nije dizao.Zbogom prijatelju, opraštam ti  Držao sam zatvorene oči ali se belina  probijala .Niotkuda i odasvud .Otvorih ih  da bi niže niz  put video  ogradu neke fabrilke. Dodah gas .Ograda je lako popustila  pod naletom brzine . Gravitacija,ona je poslednja prepreka. Paramparčad   šoferšajbne  su  me rezala po licu. Osećaj je poslednja prepreka  Zid se približavao. Konačno je se zacrnilo.