Okrenem krak

Okrenuo sam krak, ali je bilo  potrebno nekoliko žena da saznam da žele da ih volim više nego što su ih voleli pre, ikada, više muževno nego mačostatistički rečeno.

  Bilo je potrebno nekoliko žena da požele da zavire u papire, dok ne posumnjaju da su priče u vremenu ukradenom od njih u listovima, u napisanom i prekriženom, da počnem da krijem sveske od njih, da novela sklizne iz svojih izmišljenih redova u u nedogled introspektivnih  nizova ljubavnih odnosa ispitivanih u stenogramskom ponavljanju i tumačenju vrtloga malopređašnjih reči. 

  Bilo je potrebno nekoliko žena da zaboravim gde mogu da se vratim, da saznam da u stvari i više nema potrebe da se vraćam. Znao sam kako da se  sutradan probudim u toplom i sa šoljom kafe u ruci žrtvujući  nekoliko rečenica koje bi poput spiskova završavale prekrižene, dnevnoobziruće ,trivijalne. 

  Bilo je potrebno nekoliko žena dok nisam digao ruke od žena, sa svime se slažući sa njima ..

 Bilo je potrebno nekoliko žena da saznam da ih pisanje plaši, da ga- plastični Isus- branim , koje stanodavke, cimerke, dobronamernice, ljubavnice ne žele da čuju zbog idiličnosti normi koje misle da zaslužuju postignutim, koje ljubomorno brane noktima zarivenim u obraze tik ispod očiju. Nisam čokoladni Isus koji će na ljubavničke molitve za muškarcem istopiti i utesiti njihovo srce.

  Bilo je potrebno nekoliko žena da bih napustio priče likova kojima sam davao život, daleke od idealističnih, daleke od ljudi našeg vremena  da bi počeo da pišem  priču tražeći sebe u njima  kao najgori čitalac odvraćajući pogled od opšteg tražeći odgovore u postulatima egzistencijalističkog galimatijasa stisnut izmedju potreba i njihovih zadovoljenja, pišući na kolenima u  kupatilu kada  zaspi, nadajući se njenim odlascima, ne zbog mira već svoga nemira, ne pronalazeći sagovornike u njima ...pišući neprekinuti autobiografski niz , Selinovski, ako je za utehu...naposletku , tesko je napisati koliiko godina staje u hiljadu i jedan mesec života...
Sada više nisam lep, gadura me je lepo  udesila kiselinom, nisam to očekivao... ali me u bolnici puštaju da pišem nakon što mi pažljivo promene zavoje na licu. Doktor se plaši da sam izgubio značajan postotak vida na desnom oku, mrtvo oko je mutno poput ribinog ,ali ja i dalje dobro vidim.
Okrenuo sam krak .