Milan T. te večeri po povratku sa posla nije mogao da pronadje
sat-budilnik. Nije bio na uobičajenom mestu, na noćnom stočiću pored kreveta.
Milan T. ima težak san, i svi načini koje je isprobao kako bi osigurao
da ustane na vreme za posao, dok se Snežana jednog dana
nije vratila sa buvlje pijace sa gvozdenim mehaničkim
satom-budilniknom, niti naručeno buđenje, niti alarm sa mobilnog telefona,
čaša mleka, čak ni ženino nežno razbuđivanje nisu ga dizali iz
kreveta kako je to uspevala zvonjava budilnika, tek je sa njim uspeo da
se ustali u jutarnji ritam kojim je želeo da izbegne svoje kolege u kantini na
doručku i kafi. Nije voleo da se druži sa njima, nije želeo da sluša uobičajene
žalbe na njihove žene, niko od njih nije ni znao da ga je njegova žena napustila.
Njihova nadobudna muškost u komentarisanju izgleda mladih koleginica bila mu je
odurna. Prezirao je kako su se lako slagali jedan sa drugim.Više mu
je prijalo, iako je mrzeo svoj posao, da preskoči doručak i kafu u
kantini, da se od ranog jutra, iako gladan, skloni ispred komentara
zabijajući glavu u ekran kompjutera, manično unoseci brojke i prestižući norme.
Ponavaljao je redosled stvari u glavi koje je jutros uradio nakon što je
se probudio, ali se nije mogao setiti da je išta uradio sa
satom-budilnikom osim da je pritisnuo prekidač kako bi ga ugasio. Mislio
je kako ga je možda zaturio u krevetu ali razgrnuvši
čaršave nije ga našao. Prođe mu kroz glavu kako čaršavi uprkos ustaljenom
mišljenju više ne mirišu na Snežanu. Ono nekoliko dana po
njenom odlasku, jedino su mirisi bili ono što je zastalo za njom, sve
fotografije, nešto malo stvari, garderobe koju je ostavila za sobom, besan što
ne može da je pronađe, što je tako lako napustiti nečiji život, što je lako
napustiti život, pobacao je sve njene stvari u kontejner. Mirisi su
iščileli posle deset dana, tek tada Milan T je shvatio je da je više ne
može vratiti. Milan T je bio zabrinut. Jedino je još sat-budilnik uspevao da ga
natera da ustane. Složi posteljinu sa kreveta i odloži je u kutiju,
trenutak pre proverivši da ga nije spustio u njega. Pomeri krevet od zida,
međutim sata-budilnika ni tamo nije bilo. Otvori krilo stočića, ali
ni u njegovoj unutrašnjosti nije bilo ni traga od njega. Ustade sa kreveta
nasumično bacajući pogled po garsonjeri da bi se nakon što je otvorio sve fioke
u stanu ponovo vratio na krevet . Poseže rukom za cigarete na stočiću . Crn
otisak u obliku kruga na stočiću na mestu na kome je do večeras stajao sat
budilnik ga zateče. Bio je siguran da ga do danas nije bilo na stočiću. Pređe
rukom po gornjoj ploči stočića prekrivenog lakiranim furnirom . Na mestu gde je
stajao crni otisak prelazeći prstima na trenutak oseti kako se utanja pod
njima. Izabrao je život bez iznenađenja, mali stan stan mu je došao u
nasleđe, posao je njega izabarao, navikao je se na povremene glavobolje koje su sve duze
trajale, voleo bi da ima lepo dvorište...
Kasnije te večeri Milan T. nije mogao da zaspi, okretao je se u
krevetu. Snežanin odlazak poremetio je njegove navike, rutinu čiji je
bila uredjivač, brinulo ga je kako će se probuditi, kakav će uticaj gubitka
sata-budilnika biti na njegova jutra, jer večerima je izgubio traga od njenog
odlaska, obično su se završavale tako što bi se stropoštao u
neraspremljen krevet, nakon što bi satima ispred kompjuterskog ekrana
pratio linkove bez nekog velikog smisla, često zaboravivši da večera,
zanemarujući higijenu. Ustao je, obuo papuče, upalio svetlo. Crni otisak je i
dalje stajao na mestu sata budilnika. Nedostajali su mu mirisi, poslednje
što ga je podsećalo na Snežanu ali i njih je se sve teže secao. Sećana na
njih-pomislio je setno- trajnija su od samih mirisa, ali sam i
njihovu boju zaboravio, sećam se samo još da su mirisali na nju. Gledao je
prazno u prostor . Slika se izobličavala zamagljujući se u
centralnom delu od koga nije hteo da odvrati pogled, mislio je da
će tako lakše zaspati, mislio je kako će se iz zamagljenog središta koje je
počelo da se crni tama nadviti nad njegovom svešću, ali crno se samo tačkasto
rasprši po sobi kada su se zamorene oči refleksno sklonile u
stranu. Crne tačke su zaostajale po zidovima. Nije hteo da ugasi svetlo. Samo
bi se okretao u krevetu. Leže postrance. Glava mu se naslanjala na
stočić. Za trenutak mu se ucini da se crni otisak na stoćiću
proširio, ali to pripisa napregnutim očima. Zatvori ih na trenutak,
pokušavajući da povrati sećanja na Snežanine mirise, misleći ako i
sećanja na njih zaboravi da će je u potpunosti zaboraviti, ali ga iza
sklopljenih kapaka dočeka samo crno.Pitao je se šta je to što sećanja
čini, tražeći iza očiju nagoveštaj, bilo kakav, kako bi se pomirio sa crnilom
koje je preuzelo sve izuzev neodređenog osećaja prisutnosti. Da li su
sećanja od crnog materijala? Od materije koja nije materije, od mirisa u kojima
nema mirisa, od slika u kojima nema slika, od sećanja koja čak ni nisu
sećanja, koja su neki drugi svetovi, zagrobni zaživotni život. Okrete se
na leđa, crne tačke malopređašnjeg fokusa sačekale su ga mirno stojeći na
plafonu. Više nije morao da napreže oči da bi ih video.
Milan T. je zaspao, ali nije sanjao. Znao je da spava . Zapravo,
Milan T je znao da sanja ali je sadržaj njegovih snova bio prebojen crno, znao
je da sanja jer je tamu koju je sanjao živo osećao. Tama koja ga je
okruživala , tama kroz koju se kretao pomerala ga je, nosila ga je, gurala je
obuzimajuću prostor oko onoga što je u snu osećao kao svoje telo. Odnekuda u
daljini čuo je zvuk , prepoznatljivi zvuk sata-budilnika sa kojim se tama
oko njega poče da pokreće življe. Isprva polako, a potom sve brže,
velike mase crnila ostajale su pozadi njegovog tela koje nije
video, dok je on sam ponirao u dubinu crnila kroz koju se prostirao sve
jače poznati zvuk, kretao je se kao kroz tunel u čijem središtu je zvonjava
otvarala pukotinu još većeg crnila, prema kojem ga je povlačila obrušavajući ga
prema tamnom centru ujedno se i udaljavajući .
T je ležao mirno u krevetu. Tezina pada sa kojom je se probudio, ne
preteška, ne više od one tezine na koju se navikao, mrak oko njega ga je
ospokojavao, čineci je laksom od one koja je pala na njegova ledja dok se
obrusavao na koncima zavrsetaka svoga sna . Bio je zadovoljan, naposletku
ustao je na vreme, još nije svanulo, zimski dani su se zatvorili u crnom
ciklusu nad njim, rutina nije bila narušena, probudio je se pre jutra, svetlo
ce videti u ekranu kompjutera, doci ce kući ispod upaljenog uličnog
svetla. Ustao je, ne želeći da pali svetlo, raspored u garsonjeri je posle
Snežaninog odlaska razmestio kako bi mu što manje smetao, gurajući stvari
do zidova sve manje se sudarao sa njima. Uskoro će svanuti. Tmina koja je
zaostajala na stvarima u stanu je bila dodatno pojačana teškim zavesama koje su
pokrivala oba prozora, nije još želeo da ih otkriva. Milan T. započe svoju
rutinu. Ustade iz kreveta iz koga produzi pravo do kuhinje. Otvori oba
krila krajnjeg desnog kuhinjskog elementa iznad sudopere, pružajući obe ruke ka
njegovoj unutrašnjosti uzimajući džezvu i šolju, šolju levom rukom,
džezvu desnom rukom.Vrhom šolje podiže bateriju slavine, odmerajući
potrebnu količinu vode. Bio je siguran da je može odmeriti po jačini vode i
vremenu , retko kada se pokvasio . Dnom šolje zatvori bateriju
slavine. Ponovo nije prosuo ni kap. Presu vodu u džezvu da bi potom
pružio ruku ka radnoj površini pored sudopere, ali umesto da površina spremno
dočeka šolju Milana T. zateče zvuk razbijanja šolje. Nemoguće- prođe mu kroz
glavu. Milan T poseže za prekidačem , poseže hitro rukom ka mestu tamo
gde bi on trebao da bude, unoseći se sav u pokret ali pre nego sto je stigao do
prekidaca Milan T oseti jak udarac u predelu glave koji ga obori na pod .
došao sebi, Milan T. je mislio da je izgubio svest nekoliko trenutaka pre. U
stanu ga je sacekala tama predjutra. Zvonjava u njegovoj glavi je
poradjala glavobolju. " Gde li je?"- pomisli ustajuci da pronadje
sat-budilnik. Ali gde god bi posao visina i daljina zvuka je bila ujednacena.
Jasno ju je cuo u svojoj glavi. Krenu ka prekidacu na nocnom
stocicu. Osvetljenje u stanu je bilo opskurno. Milan T ponovi istu radnju
sa prekidacem nekoliko puta, ali svetlost u sobi je i dalje bila jako slaba.
Imao je utisak da se svetlo prostire kroz nekoliko slojeva crnog mlecnog stakla. Ako
ga pogled nije varao, mrlja na stolu se prosirila i na njegove nozice , na pod
ispod stocica. Zvonjava sata je bila nesnosljiva. Ustade sa kreveta kako bi
otkrio zavese sa prozora ali se iza prozora umesto zimskog jutra otvori crni
tunel koji se prostirao sa ivica prozora do neodredjeno udaljene svetle
tacke na njenom dnu u koju je bilo tesko gledati , tunel koji je brisao sve sto
je stajalao u dojucerasnjem pogledu, ogoljeno stablo oraha, sneg koji se
zadrzao posle prvog naleta, klupu ispod oraha kojoj su nedostajale daske,
prepunu kantu za smece, komsijske zgrade pored i preko puta parka. Zvonjava
sata-budilnika, jasno je cuo bila je isprekidana tihim dozivanjem njegovog
imena, okrenu se od prozora, polete kroz stan, ka ulaznim vratima.
je stajala sa koferima u ruci, ali on je vise nije video.
No comments:
Post a Comment